Vulkanski hazard

Neki od efekata vulkanskih erupcija koje predstavljaju prirodni hazard su tokovi lave, izbacivanje piroklsatičnog materijala,  požari,  emisija plinova,  mehanički  udar izazvan izbacivanjem piroklastičnog materijala, trusni pokreti, cunamiji izazvani obrušavanjem dijelova vulkanskog aparata u more…

Najkarakterističniji efekat vulkana su tokovi lave. Ipak, tokovi lave predstavljaju jedan od vulkanskih hazarda koji su najlakši za predviđanje i sprečavanje štete. Sve ovo dovodi do toga da neki drugi efekti vulkanskog procesa, kao što je naglo, eksplozivno izbacivanje piroklastičnog materijala izazivaju više štete nego sam tok lave.

Kao jedan od najpoznatijih primjera vulkanskog  hazarda je Pompeja gde je 79. god, aktivacijom vulkana Vezuv i izbacivanjem ogromne količine piroklastita i emisijom velike količine otrovnih plinova došlo do pogibije stanovništva grada i njegovog zatrpavanja piroklastitima. U novijom prošlosti, na ostrvu Mont Martinique  je 1902. god došlo do erupcije, pri čemu je izbačena ogromna količina piroklastita koja je čitav grad Mount Pelée sravnila sa zemljom i ubila više od 29000 ljudi. U Kamerunu, 1986.god, na jezeru Nyos više od 1700 ljudi je poginulo ispuštanjem otrovnih plinova iz vulkana. 1985. godine došlo je do male erupcije vulakana, uz izbacivanje piroklastičnog materijla  Nevado del Ruíz u Kolumbiji. Vrela magma je otoplila snijeg i led na vrhu vulkanske kupe. Ovako otopljeni sneg se pomešao sa piroklastitima i napravio smijesu koja se naziva „lahar“. Lahar se obrušio na okolni gradu u podnožju i ubio više od 23000 ljudi.